Osim pojedinačnih kupaca ili tehničkog osoblja u većim organizacijama koje imaju iskustva iz prve ruke sa generatorima, investitori ne moraju nužno da znaju mnogo o generatorima i moraju u početku biti upoznati sa različitim tipovima generatora u zavisnosti od:

  • primena – primarno napajanje ili rezervno (hitno) napajanje; kritična misija ili ne
  • tip potrošača – jednofazni ili trofazni; sa linearnim ili vršnim opterećenjima; itd
  • vrsta goriva – benzin, dizel ili gas, ili dvogorivo
  • motor – radi na 1500 ili 3000 o/min
  • proizvođač motora
  • proizvođač alternatora
  • kontroler – FGV Pover Vizard/DCP10, DSE (Deep Sea Electronics), ComAp, Datacom
  • hlađenje – vazduh, voda ili ulje
  • ručno pokretanje ili nivo automatizacije – startovanje sa ključem ili automatsko pokretanje, daljinsko praćenje i upravljanje, sinhronizacija sa drugim generatorima ili električnom mrežom; LTP (panel za prenos opterećenja) ili ATS (auto-transfer prekidač) sa kontaktorima (mrežni i generator) ili motorizovanim prekidačem, ugrađenim (ako je moguće) ili u posebnom panelu sa različitim nivoima zaštite od prodora vode i prašine
  • nivo autonomije – određuje se opterećenjem i kapacitetom rezervoara za gorivo (integrisani ili eksterni)
  • prigušivanje zvuka izduvnih gasova – industrijsko, stambeno, kritično
  • dužina izduvnih gasova i broj krivina – za razmatranje protiv pritiska
  • otvoreno ili u zvučno prigušenom kućištu otpornom na vremenske prilike
  • lokacija – unutra ili na otvorenom – nivo ulice ili ispod, ili na krovu; udaljenost do glavne centrale; itd

Uzimajući sve ovo u obzir, identifikovanje i definisanje potreba korisnika predstavlja ključni prvi korak u našem pristupu ka pružanju optimalnog rešenja. Neophodno je odrediti potrebe za napajanjem ne samo na osnovu potrošnje energije, već i prema vrsti potrošača, a zatim obezbediti rezervu snage od najmanje 25–30% – kako bi se olakšalo opterećenje agregata (u pripravnosti), ali i kako bi postojala dodatna rezerva za buduće potrebe, koje obično rastu i često nisu predvidive u trenutku kupovine.

U tom kontekstu, vredno je napomenuti da je cena većeg agregata zaista viša, ali da se cena po kVA (ili kW) zapravo značajno smanjuje sa porastom snage, barem u rasponu od 10 do oko 800 kVA, kao i kod većih brodskih motora za još veće snage. Ovo je važno razumevanje prilikom donošenja odluke o dugoročnoj investiciji kao što je agregat.

Takođe, na projektima sa većim potrebama za snagom, recimo 800/1000kVA Takođe, na projektima sa većim potrebama za snagom, recimo 800/1000 kVA i više, može biti razumno razmotriti nabavku dva (ili čak tri, u zavisnosti od kritičnosti primene) manja agregata, zbog njihove niže cene (i obično znatno kraćeg roka isporuke), manjih troškova održavanja, ali i zbog redundanse – ukoliko jedan veliki agregat otkaže iz bilo kog razloga, ne postoji rezervna opcija, dok u slučaju manjih agregata, ako jedan otkaže, drugi će verovatno moći da pokrije polovinu potreba. Ukoliko ih ima tri (gde je treći rezervni za bilo koji od prethodna dva), svi potrošači ostaju pokriveni. Za posebno kritične sisteme, kao što su bolnice, aerodromi, radarske stanice, banke, uvek savetujemo primenu redundanse – rezervu za rezervu (1+1 ili 2+1 sistem).